1956

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1930-е 1940-е 1950-е 1960-е 1970-е
Године:	1953 1954 1955 1956 1957 1958 1959
1956 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1956. је била преступна година.

јануар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	фебруар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29
март П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	април П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
мај П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	јун П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
јул П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	август П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	октобар П У С Ч П С Н 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	децембар П У С Ч П С Н   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

• 1. јануар — У стампеду у јапанском храму Јахико страдале су 124 особе.
• 1. јануар — Англо-египатски кондоминијум завршава се у Судану после 57 година.
• 2. јануар — Одржани су превремени избори у Француској, последњи за парламент Четврте Републике: комунисти су били највећа појединачна странка, али није их било у коалиционој влади социјалисте Гyа Моллета.
• 3. јануар — Потписан је споразум у Москви о градњи експерименталног нуклеарног реактора у Југославији.
• 7. јануар — Броз је осудио Багдадски пакт, због чега је протестовало Уједињено Краљевство.
• 8. јануар — Операција Аука: Пет америчких евангелистичких хришћанских мисионара, Нејт Сејнт, Роџер Јудеријан, Ед Мекали, Џим Елиот и Пит Флеминг, убијени су због упада на туђи посед од стране народа Ваорани из Еквадора.
• 10. јануар — 6. фебруар — Пројекат Генетрикс: Американци су послали 516 балона за снимање комунистичких земаља, а са употребљивим филмом се вратио 31. На прољеће, у операцији "Хомерун", користили су авионе Б-47 за извиђања са Арктика.
• 12. јануар — У Београду је потписан споразум између СССР и ФНРЈ о совјетском кредиту од 110 милиона долара за градњу две фабрике гнојива и једне електране те реконструкцију три рудника. Након погоршања односа, Азотара "Панчево" је направљена направљена уз помоћ САД-а.
• 12. јануар — Неуобичајено јак земљотрес погодио је Будимпешту: било је двоје погинулих.
• 16. јануар — Египатски вођа Гамал Абдел Насер обећава да ће повратити Палестину.
• 19. јануар — ФНРЈ је добила још америчких вишкова (73 милиона долара), по Програму узајамне сигурности; београдски званичници су се жалили на кашњења.
• 25–26. јануар — Финске трупе поново окупирају Поркалу, након што совјетске трупе напуштају њену војну базу.

• 26. јануар — Отворене Зимске олимпијске игре 1956. у Кортини д'Ампецо, Италија.
• 30. јануар — Успостављени су дипломатски односи ФНРЈ и Еквадора.
• 31. јануар — Жуселино Кубичек је постао нови председник Бразила (до 1961); план је била градња Бразилије и развој индустрије, али по цену увећаних дугова.

• 3. фебруар — У Европи, с изузетком најјужнијих земаља, укинута је прва класа на жељезници, а друга/трећа постале су прва/друга.
• 5. фебруар — Инцидент на ториди у Боготи: агенти диктатора Пиниле премлаћивали су противнике режима.
• 8. фебруар — Шест од осам РАФ-ових Хокер хантера који су учествовали у вежби, пало је услед лоше видљивости и нестанка горива.
• 8. фебруар — Потписан је Лондонски уговор, на основу којег је Малајска федерација добила независност.
• 11–12. фебруар — Референдумом на Малти прихваћена је интеграција у УК (77% за; одзив 59%). Осамостаљење је било 1964. године.
• 12. фебруар — Сњежна лавина је затрпала градилиште хидроелектране "Маврово", околна села и караулу Жужња на граници са Албанијом; било је најмање 55 мртвих особа.
• 17. фебруар — ФНРЈ и НР Кина потписали су споразуме о трговини, плаћањима и научно-техничкој сарадњи.
• 18. фебруар — У паду авиона на Малти погинуло је 50 особа, углавном припадника РАФ-а на повратку из Суецког канала.
• 19. фебруар — Одржани су први парламентарни избори у Грчкој са женским правом гласа, а недавно постављени премијер Константинос Караманлис изгубио је мандате са новом партијом (Национална радикална унија) задрживши већину.

• 25. фебруар — На завршетку 20. конгреса Комунистичке партије СССР, Никита Хрушчов прочитао је Тајни реферат, у којем је изложио последице Стаљинове владавине и култа личности.

• 2. март — Мароко прогласио назависност од Француске.

• 9. март — Совјетске оружане снаге су угушиле масовне демонстрације у Грузијској Совјетској Социјалистичкој Републици, реагујући на политику дестаљинизације Никите Хрушчова.

• 10. март – Фери Делта 2 обара светски рекорд брзине у ваздуху, подижући га на 1.822 км/х или 1,73 Маха, што је повећање од око 480 км/х у односу на претходни рекорд, и тако постаје први авион који је прешао 1.600 км/х у равном лету.
• 11. март – Након премијере у Лондону претходне године, филм Лоренса Оливијеа, Ричард III, адаптиран по Шекспировој драми, има своју америчку премијеру у биоскопима и на NBC-TV истог дана.

• 12. март – 96 америчких конгресмена потписало је Јужни манифест, протест против пресуде Врховног суда из 1954. године (Браун против Одбора за образовање) којом је десегрегирано јавно образовање.
• 13. март – Елвис Присли објављује свој први златни албум под називом Елвис Пресли у Сједињеним Државама.
• 20. март – Тунис стиче независност од Француске.
• 21. март – 28. церемонија доделе Оскара одржана је у Лос Анђелесу. Марти је награђен наградом за најбољи филм.
• 23. март – Пакистан постаје прва исламска република, а у земљи се обележава национални празник, укључујући и државу Источни Пакистан.

• 1. април — Основана је западноњемачка обавјештајна служба Бундеснацхрицхтендиенст (БНД); први шеф је био Реинхард Гехлен (до 1968), чија је организација језгро нове службе.
• 5. април — Из одмазде за убиство тројице израелских војника, Израелци су гранатирали град Газа и усмртили 58 цивила.
• 2–6. април — Априлски пленум ЦК Бугарске КП: Тодор Живков остао је једини лидер партије.
• 6. април — У Пољској је објављено да је Владислав Гомулка, бивши генерални секретар, рехабилитован и пуштен из затвора – као и још известан број политичких затвореника.
• 7. април — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку.
• 10. април — Кју клукс је напао Ната Кинга Кола током концерта у Бирмингхаму (Алабама).
• 11. април — Хабиб Боургуиба постао је премијер Туниса.
• 11. април — Конгрес САД-а је одобрио Закон о акумулацији реке Колорадо; изградили су велике бране на горњем сливу Колорада (за хидроелектричну енергију, заштиту од поплава и акумулацију воде, уз значајне еколошке последице).
• 12. април — Соломон Бандаранаике је постао премијер Цејлона (спроводио је љевичарске реформе; убијен је 1959. године).
• 13. април — У Јужном Вијетнаму је ухваћен Ба Цụт, командант секте Хоа Хао.
• 15. април — У Новом Саду почело је прво Стеријино позорје.
• 17. април — Бугарски премијер Влко Червенков је смијењен као бивши стаљиниста (у парламенту је био присутан и Моше Пијаде).
• 19. април — Црквено вјенчање глумице Грејс Кели и Ренијеа III (кнеза Монака).
• 21. април — У Операцији Голд Совјети су разоткрили тунел којим су САД и УК 11 мјесеци прислушкивали комуникационе везе у источном Берлину.
• 21. април — Настао је Пакт из Џиде: војни савез Египта, Саудијске Арабије и (сјеверног) Јемена.
• 28. април — Последњи француски војник напустио је Јужни Вијетнам.
• 29. април — На Канском филмском фестивалу је приказан филм Д Мен Ху Њу Ту Мач, познат по пјесми Ке Сера, Сера.

• 1. мај — У Израелу је одобрено оснивање Ашдода, близу локације античког насеља.
• 8. мај — Индонезија се повукла из конфедералне уније са Холандијом.
• 7–12. мај — Броз у посети Француској, договара нове кредите.
• 11. мај — Француска јединица је у масакру усмртила 79 сељана Бени Оудјеханеа.
• 13. мај — Египат је признао НР Кину.
• 18. мај — Десила се заседа код Палестра у Алжиру: страдало је 20 француских војника (један је преживео).
• 20. мај — Американци извршили прву експлозију хидрогенске бомбе бачене из авиона изнад пацифичког острва Бикини.
• 24. мај — Први пут је одржано такмичење Еуросонг; представници седам држава отпевали су по две песме у Лугану.
• 29–30. мај — На конференцији у Венецији о Спааковом извештају је одлучено да се организује Међувладина конференција о заједничком тржишту и Еуратому.

• 1. јун — Вјачеслав Молотов је смењен с положаја министра иностраних послова СССР.
• 8. јун — Потонуо је бангладешки брод Бадора са 202 путника.
• 9. јун — Генерал Јуан Јосé Валле је извео неуспешну проперонистичку побуну против аргентинског диктатора Арамбуруа.
• 13. јун — Интерпол је добио име и усвојио устав.
• 13. јун — Последњи британски војници напустили базу код Суецког канала, којим је Велика Британија управљала 74 године.
• 18. јун — Последње британске трупе званично су напустиле Египат (базу у Исмаилији 14. априла).
• 20. јун — На лету 253 Линеа Аеропостал Венезолане авион се запалио и пао у море близу Њу Џерсија; страдале су 74 особе и то је најгора несрећа путничког авиона до тада.
• 21. јун — Московска декларација о односима СКЈ и КПСС, када је признато право на различите путеве у соција��изам.
• 23. јун — Пуковник Гамал Абдел Насер је изабран за председника Египта.
• 26. јун — У Бриселу је започео рад Међувладине конференције о заједничком тржишту и Еуратому.
• 26. јун — Јосип Броз и Киву Стојка потписали су у Букурешту споразум о југословенско-румунским односима.
• 27. јун — Међународна комисија одлучила је да се јединица магнетне индукције назове тесла (Т).
• 28. јун — Сенат САД ће убудуће тражити од председника да оправда сваку даљу помоћ ФНРЈ.
• 28. јун-30. јун — Познањски јун
• 28. јун — Четрдесет девет комунистичких лидера у Египту осуђено је на дуге затворске казне.
• 28–30. јун — Познањски јун Побуна радника у Познању десила се због лошег животног стандарда, а угушена је уз много мртвих.
• 29. јун — Председник САД Ајзенхауер потписао је Закон о федералној помоћи ауто-путевима, којим је одобрено 25 милијарди долара за градњу 66.000 км Система међудржавних путева.
• 30. јун — Судар два путничка авиона изнад Великог кањона, уз губитак 128 живота, довео је до великих промена у системима контроле лета у САД-у.

• 1. јул — У Београду је емитован први експериментални ТВ пренос.
• 4. јул — Шпијунски авион Локхед У-2 први пут је летео изнад СССР-а, а убрзо је закључено да нема 'бомбардерског јаза' између САД-а и СССР-а.
• 7. јул — У Београду је одржана путујућа изложба "Савремена умјетност у САД-у", у организацији Музеја модерне уметности у Њујорку.
• 8. јул — Поводом прославе стогодишњице од рођења Николе Тесле, десио се први јавни бежични ТВ приенос у Београду.
• 9. јул — Земљотрес и цунами погодили су грчка острва Аморгос и Санторини; било је 53 мртвих.
• 11. јул — Генерални секретар ОУН Даг Хамаршелд је посјетио ФНРЈ.
• 14–25. јул — Одржан је 3. Филмски фестивал у Пули; Велика златна арена за најбољи филм није додијељена, а Бранко Бауер је добио златну медаљу за режију Не окрећи се, сине.[8]
• 16. јул — Карело-Финска Совјетска Социјалистичка Република је враћена у статус аутономне ССР у саставу Руске Совјетске Федералне СР.
• 18. јул — Маћаш Ракоши је принуђен на повлачење с чела Мађарске радничке партије.
• 18. јул — Британске трупе су се повукле из зоне Суецког канала.
• 19. јул — Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкој противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних.
• 26. јул — Египат је национализовао Суецки канал како би финансирао градњу Асуанске бране, што су УК и Француска сматрали непријатељским чином; канал је затворен за израелске бродове.
• 28. јул — Мануел Прадо Угартецхе је поново постао председник Перуа (до 1962).
• 31. јул — Отворен је Централни Лењинов стадион (данас стадион Лужњики).

• 1. август — У Москви је потписан тространи споразум СССР–ФНРЈ–ДДР: 175 милиона долара дато је за градњу алуминијумског комбината у Црној Гори (стопирано 1958).
• 2. август — Потписан је споразум САД–ФНРЈ о наставку кориштења фондова у износу од 375 милиона долара.
• 7. август — Седам камиона са муницијом натоварених са 1.053 кутије динамита експлодира у Калију, Колумбија. Процене броја жртава крећу се од 1.300 до 10.000, у граду који је имао 120.000 становника^[1].
• 7. август — Почела је примена Хашке конвенције.
• 8. август — 262 рудара (углавном италијански држављани) погинуло је у пожару у руднику угља Боа ди Казије, у Марчинелу, Белгија.
• 10. август — Бомбом франко-алжирског удружења убијена су 73 муслимана у Алжиру. ФЛН-овом Соумамском конференцијом од 20. августа одлучено је да неће бити примирја док Француска не призна независност.
• 17. август — Западна Немачка забрањује Комунистичку партију Немачке.17. август — У Западној Немачкој је забрањена Комунистичка партија Немачке усљед агресивних метода.
• 17. август — Хо Ши Мин се извинио за грешке у аграрној реформи, у којој је убијено неколико хиљада људи; око 12.000 затворених је ослобођено.
• 18. август — Тринаестеро Југославена је приморало капетана рибарског брода да их пребаци у Италију; четири морнара су побјегла са брода близу Трста. Већи број избјеглица се нашао и у Аустрији.
  • Први међуверски дијалог између хришћана, Јевреја и муслимана са преко 850 учесника одржан је у манастиру Тумлилин у Азруу, у Мароку^[2].
• 23. август — Амерички шпијунски авион Мартин П4М-1Q Мерцатор је оборен близу обале НР Кине; страдало је 16 ч.п.
• 24. август — Четворо Југославена је ухапшено у Удинеу под оптужбом за шпијунажу.
• 27. август — У Селафилду нуклеарна електрана Цалдер Хал прикључена је на мрежу (краљица је званично отворила 17. октобра).
• 30. август — Августовски фракционашки инцидент десио се када су припадници прокинеске и просовјетске фракције покушали оборити Ил-сунга на пленуму Радничке партије Кореје.
• 30. август — Гомила предвођена градоначелником и шефом полиције спречила је десегрегацију школе у Менсфилду (Тексас), у чему их је подржао и гувернер федералне државе.

• 10. септембар — На месту бившег Моста краља Александра у Београду подигнут је Мост братства и јединства (познатији као Бранков мост); главни распон је 261 м, што је тадашњи рекорд.
• 14. септембар — Представљен је ИБМ 305 РАМАЦ, први рачунар са хард диском.
• 15. септембар — Први совјетски путнички млазњак Тупољев Ту-104 ушао је у употребу; био је једини путнички млазњак на свијету до 1958.
• 15. септембар — Египат је одбио идеју међународног надзора над Суецким каналом.
• септембар — Епидемија полија подстакла је кампању за хигијену у ФНР Југославији.
• 16. септембар — Почело емитовање телевизијског програма у Аустралији.
• 19. септембар — Совјетски лидер Никита Хрушчов био је у посјети ФНР Југославији.
• 21. септембар — Убијен је никарагвански диктатор Анастасио Сомоза Гарсија.
• 23. септембар — У инциденту код Рамат Ракела јордански легионари су убили четворицу израелских археолога.
• 24. септембар — У Москви је завршена 12 шаховска олимпијада.
• 25. септембар — Пуштен је у рад подморски трансатлантски телефонски кабл између Шкотске и Њуфаундленда.
• 27. септембар — Броз и Хрушчов воде разговоре на Јалти; званично, радило се о лову, али заправо су се водили политички разговори у вези Мађарске револуције.
• 27. септембар — Западнонемачки Бундестаг је изгласао зајам од 60 милиона долара ФНР Југославији.
• 30. септембар — У Алжирском рату почела је Битка за град Алжир.

• 4. октобар — У два напада палестинских федајина из Јордана убијено је петеро Израелаца у Негеву и двојица у Шаронској равници.
• 8. октобар — У Едини (Минесота) отворен је Соутхдале Центер, први затворени, климатизирани продајни центар у САД-у, архитекте Вицтора Груена.
• 10. октобар — У операцији Самарија Израелци су напали и уништили јорданско полицијско утврђење у Калкилyи; страдало је 18 Израелаца и 88 Јорданаца.
• 10. октобар — У британском Хонг Конгу избили су крвави немири између присталица кинеских националиста и комуниста.
• 13. октобар — Резолуција СБУН 118 је решење за Суецки канал који је омогућава слободан пролаз и поштовање египатског суверенитета.
• 13. октобар — Шеснаест војних кадета се вратило у ФНРЈ; били су задржани у СССР-у од 1948. године.
• 13. октобар — Њујорк тајмс се први пут нашао у продаји у Београду, Загребу и Љубљани.
• 15. октобар — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одлучио да се настави економска помоћ за ФНРЈ, уз "константну ревизију" и привремено без оружја.
• 17. октобар — У Партији века Боби Фишер (13г) победио је велемајстора Доналда Бyрнеа.
• 18. октобар — Побуна студената у Сегедину, против учења руског језика и марксизма.
• 19. октобар — Совјетско-јапанска декларација означила је крај ратног стања; остао је спор око јужних Курилских острва.
• 19. октобар — Пољски октобар промена у политици Пољске у другој половини 1956. године. Неки друштвени научници то називају Пољском октобарском револуцијом.
• 20. октобар — ТЕ Колубара у Великим Црљенима, прва посљератна термоелектрана у Србији, прикључена је на мрежу (прва синхронизација).
• 21. октобар — У "Пољском октобру" рехабилитовани Владислав Гомулка постао је први секретар владајуће комунистичке партије у Пољској (до 1970).
• 22. октобар — Французи су пресрели авион и ухапсили неколико алжирских националистичких лидера, међу којима је Ахмед Бен Белла (на кога је те године већ два пута покушан атентат); пуштени су 1962. године.
• 22–24. октобар — Севреским протоколом одржан је тајни састанак и споразум представника УК-а, Француске и Израела за интервенцију против Египта.
• 22. октобар — Група мађарских студената је покушала ући у зграду радија како би прочитала 16 захтјева; притворени су.
• 23. октобар — Избила је Мађарска револуција против комунистичког режима: пуцано је на окупљену масу, бацани су Молотовљеви коктели на тенкове.
• 24. октобар — Имре Нађ је поново постао премијер Мађарске, како би се умирили демонстранти. Сутрадан, Јанош Кадар је постављен за генералног секретара Мађарске радничке партије, уместо Героа (до 1988). Борбе су се одвијале у неколико градова, а у наредних пар дана се прошириле на целу Мађарску.
• 27. октобар — Луксембуршким уговором, Сарланд, данас француски протекторат, одлучено је да се од Нове године врати (Западној) Њемачкој. Договорено је и проширивање Мосела.
• 28. октобар — Примирје у Мађарској десило се јер су се Совјети повукли из Будимпеште.
• 29. октобар — Суецка криза је настала услед израелског напада на Синај ("Операција Кадеш"); египатске снаге за неколико дана потиснуте су до близу канала.
• 29. октобар — Тангерска интернационална зона званично је враћена Мароку (финансијска реинтеграција и повлачење страних трупа трајали су до 1960).
• 29. октобар — Манифестом 101 италијанског комунистичког интелектуалца осуђена је совјетска интервенција у Мађарској: неки су се повукли под притиском КПИ-а, а други прекинули везе.
• 31. октобар — Мађарска трудбеничка партија реорганизована је у Мађарску социјалистичку радничку партију. Имре Нађ је објавио да је спреман за напуштање Варшавског пакта; позвао је на преговоре за повлачење совјетских трупа.
• 31. октобар — У операцији Мускетар почела су англо-француска дејства у зони Суецког канала; Египћани су потопили 47 бродова да блокирају Суец.
• 31. октобар — У операцији Дип Фриз америчка екипа се спустила авионом на Јужни пол.

• 1. новембар — Законом о реорганизацији држава, у Индији су промењена имена и границе неких савезних држава (по лингвистичким линијама). Нове су Андра Прадеш, Керала и Мyсоре (Карнатака), а неке су прикључене другима.
• 2. новембар — Десио се тајни састанак Броза и Хрушчова на Брионима; Тито се ��ложио да се у Мађарској мора интервенисати ако је дошло до контрареволуције.
• 2. новембар — У северновијетнамском округу Кунх Лиу избила је побуна због ексцеса аграрне реформе; убрзо су поражени, уз велике губитке.
• 3. и 11. новембар — Десили су се масакри у Кхан Јунису и Рафаху: израелски војници су у потрази за федајинима убили 275 од. 111 Палестинаца у насељима и избегличком кампу.
• 4. новембар — Совјетске трупе су заузеле Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар.
• 5. новембар — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат.
• 5–6. новембар — Планом Телескоп изведено је британско-француско спуштање у Порт Саиду; у уличним борбама им се супротставила локална милиција (било је најмање 750 страдалих).
• 6. новембар — Двајт Ајзенхауер је реизабран за председника САД-а; опет је побиједио Адлаиа Стевенсона.
• 7. новембар — Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је наложено Великој Британији, Француској и Израелу да повуку трупе из Египта.
• 9. новембар — Жан-Пол Сартр, француски филозоф и књижевник, одрекао се комунизма након упада Совјета у Мађарску.
• 10. новембар — Совјетска војска окончала антикомунистичку побуну у Мађарској.
• 10. новембар — Угушен је последњи отпор у Мађарској.
• 12. новембар — Основано је београдско позориште Атеље 212; првих година радило је у адаптираној сали старе "Борбе".
• 13. новембар — Суд САД-а подржао је пресуду федералног окружног суда из јуна, по којој је сегрегација у аутобусима у Алабами неуставна (крај Бојкота аутобуса у Монтгомерију).
• 13. новембар — Маршал Константин Рокосовски смењен је с положаја министра одбране Пољске.
• 15. новембар — Снаге УНЕФ-а стигле су на Синај.
• 18. новембар — На пријему у Варшави, Хрушчов је рекао западним амбасадорима: 'Сахранићемо вас!' (Мy вас покхороним!).
• 19. новембар — Милован Ђилас је ухапшен након што је у чланку у Њу Лидеру предвидео крај комунистичког система.
• 22. новембар — Имре Нађ је ухапшен по изласку из југословенске амбасаде, упркос гаранцијама, и одведен у Румунију.
• 22. новембар — 8. 12. – Одржане су Зимске ОИ 1956 у Мелбурну, Аустралија.
• 30. новембар — Флојд Патерсон (21) постао је најмлађи боксерски првак у тешкој категорији (1956–59. и 1960–62).
• 30. новембар — Грчки премијер Караманлис каже да је Балкански пакт 'мртво слово' због односа Турске према Кипру.

• 2. децембар — Фидел Кастро се искрцао на Кубу, с мањом групом револуционара и почео борбу која је окончана рушењем Батистиног режима.
• 3. децембар — Око 20 деце умрло је у Скопљу, усљед нестручног руковања лијеком.
• 4–8. децембар — Премијер Грчке Константинос Караманлис био је у посети ФНР Југославији.
• 6. децембар — "Крв у води" је било полуфинале олимпијског турнира у ватерполу; Мађарска против Совјетског Савеза одигралаје 4:0 (Мађари су побиједили и Југославију у финалу).
• 12. децембар — Милован Ђилас је осуђен на три године затвора (у јануару 1955. био је осуђен условно), због критике југославенске неутралности тј. подршке према совјетској интервенцији у Мађарској.
• 12. децембар — ИРА је започела Граничну кампању у Северној Ирској (неуспјех, званично прекинута 1962).
• 13. децембар — Британски Тоголанд прикључен је британској колонији Златна Обала (сљедеће године независна Гана).
• 14–16. децембар — Трећим проширеним пленумом Централног вијећа Савеза синдиката Југославије поновљено је недавно Брозово и Кардељево залагање за подизање животног стандарда, као и за већу продуктивност.
• 22. децембар — ЈАТ-ов Конваир закачио земљу пре слетања у Минхену, страдало је троје од 30 људи у авиону.
• 23. децембар — Британске и француске трупе напустиле су зону Суецког канала.
• 29. децембар — Кинески Женмин жибао жестоко је напао Титу; НР Кина неочекивано је стала на страну СССР-а и Албаније у нападима на руководство ФНРЈ.

• Википедија:Непознат датум — Одржан је велики шаховски турнир у шаху "Аљехинов меморијални турнир“ у Москви, Совјетски Савез. Победници су били Михаил Ботвиник и Василиј Смислов.

• 1. јануар — Енди Гил, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и соло гитариста групе Gang of Four (прем. 2020)^[3]
• 3. јануар — Мел Гибсон, америчко-аустралијски глумац, редитељ и продуцент^[4]
• 5. јануар — Тадија Качар, босанскохерцеговачко-српски боксер^[5]
• 7. јануар — Дејвид Карусо, амерички глумац и продуцент^[6]
• 7. јануар — Никола Никић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер^[7]
• 7. јануар — Миладин Шобић, црногорски музичар^[8]
• 8. јануар — Мирослав Николић, српски кошаркашки тренер^[9]
• 8. јануар — Санда Рашковић Ивић, српска психијатрица, психотерапеуткиња и политичарка^[10]
• 9. јануар — Имелда Стонтон, енглеска глумица^[11]
• 11. јануар — Филис Логан, шкотска глумица^[12]
• 12. јануар — Николај Носков, руски музичар^[13]
• 20. јануар — Бил Мар, амерички комичар, ТВ водитељ, писац и глумац^[14]
• 21. јануар — Џина Дејвис, америчка глумица^[15]
• 22. јануар — Љиљана Смајловић, српска новинарка
• 23. јануар — Лаза Ристовски, српски музичар, најпознатији као клавијатуриста (прем. 2007)^[16]
• 27. јануар — Мими Роџерс, америчка глумица^[17]
• 30. јануар — Дарко Рундек, хрватски музичар, песник, редитељ и глумац^[18]

• 1. фебруар — Ексен Сервенка, америчка музичарка, уметница и песникиња, најпознатија као певачица групе X^[19]
• 12. фебруар — Велимир Зајец, хрватски фудбалер и фудбалски тренер^[20]
• 15. фебруар — Радомир Савић, српски фудбалер^[21]
• 26. фебруар — Милан Бабић, српски политичар и стоматолог (прем. 2006)^[22]
• 26. фебруар — Мишел Уелбек, француски писац, песник и есејиста^[23]
• 29. фебруар — Ајлин Вурнос, америчка проститутка и серијски убица. (прем. 2002)^[24]

• 3. март — Збигњев Боњек, пољски фудбалер и фудбалски тренер^[25]
• 7. март — Брајан Кранстон, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценаристкиња^[26]
• 11. март — Зоран Красић, српски правник и политичар (прем. 2018)^[27]
• 12. март — Стив Харис, енглески музичар, најпознатији као оснивач и басиста групе Iron Maiden^[28]
• 13. март — Дејна Делејни, америчка глумица и продуценткиња^[29]
• 17. март — Саша Хабић, српски музичар, музички продуцент и композитор^[30]
• 18. март — Ингемар Стенмарк, шведски алпски скијаш^[31]
• 19. март — Крис О’Нил, аустралијска тенисерка^[32]
• 23. март — Жозе Мануел Барозо, португалски политичар, премијер Португалије (2002—2004) и 12. председник Европске комисије^[33]

• 12. април — Енди Гарсија, амерички глумац и редитељ^[34]
• 12. април — Рајко Којић, српски музичар, најпознатији као гитариста групе Рибља чорба (прем. 1997)^[35]
• 18. април — Ерик Робертс, амерички глумац^[36]
• 18. април — Џон Џејмс, амерички глумац и продуцент^[37]
• 19. април — Сју Баркер, енглеска тенисерка и ТВ водитељка^[38]
• 28. април — Ханка Палдум, босанскохерцеговачка певачица^[39]
• 30. април — Ларс фон Трир, дански редитељ и сценариста^[40]

• 8. мај — Жарко Копривица, српски кошаркаш и кошаркашки функционер
• 8. мај — Звонко Миленковић, српски музичар, најпознатији као члан групе Рокери с Мораву (прем. 2008)^[41]
• 14. мај — Слободан Каралић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2013)^[42]
• 22. мај — Ал Корли, амерички глумац, певач и продуцент^[43]
• 24. мај — Шон Кели, ирски бициклиста^[44]
• 26. мај — Ненад Стојковић, српски фудбалер и фудбалски тренер^[45]
• 27. мај — Ђузепе Торнаторе, италијански редитељ и сценариста^[46]

• 4. јун — Кит Дејвид, амерички глумац и продуцент^[47]
• 5. јун — Кени Џи, амерички џез саксофониста^[48]
• 6. јун — Бјерн Борг, шведски тенисер^[49]
• 9. јун — Патриша Корнвел, америчка списатељица^[50]
• 14. јун — Кинг Дајмонд, дански музичар, најпознатији као фронтмен група Mercyful Fate и King Diamond^[51]
• 25. јун — Ентони Бурден, амерички кувар, писац и аутор ТВ емисија о путовањима и храни (прем. 2018)^[52]
• 26. јун — Крис Ајзак, амерички музичар и глумац^[53]
• 30. јун — Петар Јањатовић, српски музички новинар и критичар^[54]

• 9. јул — Том Хенкс, амерички глумац, редитељ и продуцент^[55]
• 15. јул — Ијан Кертис, енглески музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе Joy Division (прем. 1980)^[56]
• 15. јул — Џо Сатријани, амерички музичар, најпознатији као гитариста^[57]
• 16. јул — Тони Кушнер, амерички књижевник и сценариста
• 20. јул — Мима Јаушовец, словеначка тенисерка^[58]
• 31. јул — Мајкл Бин, амерички глумац^[59]

• 3. август — Небојша Брадић, српски редитељ, драматург и политичар^[60]
• 8. август — Милош Шестић, српски фудбалер^[61]
• 20. август — Џоун Ален, америчка глумица^[62]
• 21. август — Ким Катрал, енглеско-канадска глумица^[63]
• 24. август — Кевин Дан, амерички глумац^[64]
• 28. август — Луис Гузман, америчко-порторикански глумац^[65]
• 29. август — Џи Џи Алин, амерички панк рок музичар (прем. 1993)^[66]

• 4. септембар — Бранко Вукојевић, српски сценариста и музички критичар (прем. 2003)^[67]
• 13. септембар — Ђорђе Миловановић, српски фудбалер (прем. 2009)^[68]
• 16. септембар — Дејвид Коперфилд, амерички мађионичар^[69]
• 20. септембар — Гари Кол, амерички глумац^[70]
• 21. септембар — Момир Булатовић, црногорски политичар, председник Црне Горе (1990—1998) и председник Владе СРЈ (1998—2000) (прем. 2019)^[71]
• 22. септембар — Деби Бун, америчка музичарка, глумица и књижевница^[72]
• 23. септембар — Паоло Роси, италијански фудбалер (прем. 2020)^[73]
• 26. септембар — Линда Хамилтон, америчка глумица^[74]
• 27. септембар — Стив Арчибалд, шкотски фудбалер и фудбалски тренер

• 1. октобар — Тереза Меј, британска политичарка, 76. премијер Уједињеног Краљевства^[75]
• 4. октобар — Кристоф Валц, аустријско-немачки глумац и редитељ^[76]
• 13. октобар — Синан Сакић, српски певач (прем. 2018)^[77]
• 16. октобар — Ратко Радовановић, српски кошаркаш и кошаркашки функционер^[78]
• 18. октобар — Мартина Навратилова, чехословачко-америчка тенисерка^[79]
• 20. октобар — Дени Бојл, енглески редитељ, сценариста и продуцент^[80]
• 21. октобар — Андро Кнего, хрватски кошаркаш^[81]
• 21. октобар — Кари Фишер, америчка глумица, списатељица и комичарка (прем. 2016)^[82]
• 26. октобар — Рита Вилсон, америчка глумица, продуценткиња и музичарка^[83]
• 28. октобар — Махмуд Ахмадинежад, ирански политичар, шести председник Исламске Републике Иран^[84]

• 15. новембар — Златко Крањчар, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)^[85]
• 20. новембар — Бо Дерек, америчка глумица и манекенка
• 22. новембар — Сузана Манчић, српска глумица, певачица и ТВ водитељка^[86]
• 22. новембар — Борислав Пелевић, српски политичар (прем. 2018)^[87]
• 25. новембар — Слободан Нинковић, српски глумац^[88]
• 27. новембар — Вилијам Фикнер, амерички глумац^[89]

• 1. децембар — Џули Круз, америчка музичарка и глумица (прем. 2022)^[90]
• 2. децембар — Стивен Бауер, кубанско-амерички глумац^[91]
• 5. децембар — Клаус Алофс, немачки фудбалер^[92]
• 6. децембар — Ренди Роудс, амерички музичар, најпознатији као гитариста Озија Озборна и групе Quiet Riot (прем. 1982)^[93]
• 7. децембар — Лари Берд, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер^[94]
• 7. децембар — Марк Ролстон, амерички глумац^[95]
• 10. децембар — Род Благојевић, амерички политичар и дипломата српског порекла
• 28. децембар — Најџел Кенеди, енглески виолиниста и виолиста^[96]

• 31. јануар — Ален Александер Милн, енглески писац.^[97]

• 17. март — Ирена Жолио-Кири, француска хемичарка, добитница Нобелове награде (* 1897)^[98]
• 18. март — Николај Велиимировић, епископ и светитељ СПЦ

• 29. април — Вилхелм фон Леб, немачки фелдмаршал^[99]

• 6. јун — Хајрам Бингам, амерички археолог. (*1875).

• 22. септембар — Фредерик Соди, енглески хемичар. (*1877).^[100]

• 7. октобар — Кларенс Бирдсеј, амерички проналазач. (*1886).^[101]

• Физика — Вилијам Бредфорд Шокли, Џон Бардин и Волтер Хаусер Братен
• Хемија — Сер Сирил Норман Хиншелвуд и Николај Николајевич Семјонов
• Медицина — Андре Фредерик Курнан, Вернер Форсман и Дикинсон В. Ричардс
• Књижевност — Хуан Рамон Хименез
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума